* * *


Огањ село запали

Младе моме наклале
на сред село седенћу,
на сред село големо.
Силни ветри дували,
огањ село запали! 5
Сабраше се кметове
ухватише Станију,
донесоше конопци,
да ју младу обесе.
Станпја ји молила: 10
"Бога вама, кметове,
немојте ме бесити
с тија т'нћи конопци.
Боље мене бесите
с моји бели пешћири, 15
штоно сам ји спремала
да си ћитим сватове.
Кад сам ји сновала,
земља је се затресла
и унакрс пуцала. 20
Кад сам ји белила
вири ветри дунули
и трипут ји понели.
То је мене показ бил
за кво спремам пешћири!” 25
Обесише Станију
насред село големо
с њојни бели пешћири.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 208.