Овчар

Проклета да је девојћа
која се вара с овчара!
Овчар је туга голема:
не знаје лето ни зиму,
црна му зевња простирка, 5
ведро му небо завивка,
станован камик под главу,
тојага му је невеста!



Референце уреди

Извор уреди

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 23.