[Овце чува Јован и Јованка]
Овце чува Јован и Јованка,
овце чува под Шаре планине,
Јованку је заболела глава,
па позива свог брата Јована:
„Донеси ми мало ладне воде, 5
да умијем моје бело лице!"
Јован оде по студене воде,
донесе ји своје миле сестре,
сестра своје лице умивала,
сина лице као јарко сунце. 10
Проговара Јован чобанине:
„Чујеш ли ме, моја мила сестро,
до сад си ми моја сестра била,
но од сада мораш љуба бити!”
Проговара Јованка чобанка: 15
„Немој, брате о том говорити,
нити било нити може бити,
да брат сестру за љубу узима!”
