Овај гора разговора нема...

Овај гора разговора нема...(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 79-84.

• 1. Ајде, Јано, да играмо
• 2. Бегала Тренка девојћа
• 3. Бога моли бела вила
• 4. Валила се ђузел Неда
• 5. Валила се мајћа Ранђелова
• 6. Валило се младо нежењено
• 7. Вида болна лежи
• 8. Девојћа је слнце братимила
• 9. Дигни се, Вело мома, дигни се
• 10. Јану мајћа за дар прекорела
• 11. Кад смо жели пребелу пшеницу
• 12. Какво ми се на планин белије
• 13. М'гла је се през дел наревала
• 14. Ниче качун на дела голема
• 15. Облагала се Петкана
• 16. Овај гора разговора нема
• 17. Овце пасе дели Магдалена
• 18. Огањ гори меџу две планине
• 19. Огрејале су две јасне дзвезде
• 20. Ој, ливадо, зелена ливадо
• 21. О, леле, варај до бога
• 22. Пладнина, брале, тужнина
• 23. Полетело јато голубови
• 24. Пошле девојће у сучће
• 25. Сестра брата од дела окаше
• 26. Синоч је викал талалин
• 27. Синоч слнце у заставу зајде
• 28. Слнце зајде, мрак по поље паде
• 29. Служи Виден у Видина града
• 30. Стани, Јано, црвена јаблко
• 31. Стевано, бела Грћињо
• 32. Тужњаво лето, болњаво
• 33. У петак се ђаче поболело
• 34. Што ми пишти у гору зелену

Напомена

Према казивању Давида Савића (рођ. 1893. у Црном Врху) песме забележила др Оливера Младеновић.

Поред ових, од Давида Савића забележено је, 1972. и 1975. године, још око седамдесет народних песама: већину је, како сам истиче, научио од своје мајке Јевде, родом из Равног Бучја. Поред тога што је изузетан познавалац народне традиције овога краја, Давид Савић је и песник. Његова песма „Страшна хумка" објављена је 1974. године у часопису „Народно стваралаштво" (бр. 49—52, Београд)