Облак се вије по ведро небо (116)



[Облак се вије по ведро небо]

Облак се вије по ведро небо,
а младожења по равни двори.
Богу се моли, роду се клони:
„Опрости мени, мој дивни роде!
’Оћу да идем у туђу земљу, 5
у туђу земљу, за туђу мому!
Туђа је земља туга голема!



Напомена уреди

Певала: Милица Антонијевић, с. Мужинац.

Референце уреди

Извор уреди

  • Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 164.