Ноктурно
Ноктурно Писац: Федерико Гарсија Лорка |
Бојим се мртвог лишћа.
Бојим се гаја
пуног росе.
Одох да спавам.
Ако ме пробудиш,
оставићу крај тебе
своје хладно срце.
„Шта то звони
тамо далеко?“
„Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!“
Ставио сам ти ђердане
од зориних драгуља.
Зашто ме остављаш
на овом путу?
Ако одеш далеко,
моја ће птица плакати
и зелена лоза
неће дати вино.
„Шта то звони
тамо далеко?“
„Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!“
Никада нећеш знати,
сфинго од снега
колико бих те волео
у свитањима
кад пљушти киша
и кад са суве гране
пада гнездо.
„Шта то звони
тамо далеко?“
„Ветар у прозорским окнима,
моја љубави!“