Нови завјет (Караџић) / 1. Јованова
| < 2. Петрова | НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА | 2. Јованова > |
| Превод Вука Стефановића Караџића објављен у Бечу 1847. године. |
Глава I.
1. Што бјеше из почетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота;
2. И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца, и јави се нама;
3. Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с оцем и са сином његовијем Исусом Христом.
4. И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.
5. И ово је обећање које чусмо од њега, и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве.
6. Ако речемо да имамо заједницу с њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.
7. Ако ли у видјелу ходимо, као што је он сам у видјелу, имамо заједницу један с другијем, и крв Исуса Христа, сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.
8. Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9. Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.
10. Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.
Глава II.
1. Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника.
2. И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.
3. И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо.
4. Који говори: Познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема;
5. А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему.
6. Који говори да у њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је он ходио.
7. Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте из почетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте из почетка.
8. Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли.
9. Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами.
10. Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема.
11. А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.
12. Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради.
13. Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца.
14. Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младиЗћл, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.
15. Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.
16. Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета.
17. И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје до вијека.
18. Дјецо! пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.
19. Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас.
20. И ви имате помазање од светога, и знате све.
21. Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знаше да никаква лаж није од истине.
22. Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.
23. Који се год одриче сина, ни оца нема; а који признаје сина, и оца има.
24. Ви дакле што чусте из почетка у вама нека стоји: ако у вама остане што чусте из почетка, и ви ћете остати у сину и у оцу.
25. И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни.
26. Ово вам писах за оне који вас варају.
27. И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.
28. И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку.
29. Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен.
Глава III.
1. Видите каку нам је љубав дао отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; за то свијет не познаје нас, јер њега не позна.
2. Љубазни! сад смо дјеца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и он, јер ћемо га видјети као што јест.
3. И сваки који овај над има на њега, чисти се, као и он што је чист.
4. Сваки који чини гријех и безакоње чини: и гријех је безакоње.
5. И знате да се он јави да гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.
6. Којигод у њему стоји не гријеши; којигод гријеши не видје га нити га позна.
7. Дјечице! нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је он праведан;
8. Који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. За то се јави син Божиј да раскопа дјела ђавоља.
9. Који је год рођен од Бога не чини гријеха, јер његово сјеме стоји у њему, и не може гријешити, јер је рођен од Бога.
10. По том се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: којигод не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата својега.
11. Јер је ово заповијест, коју чусте из почетка, да љубимо један другога.
12. Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. И за који га узрок закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна.
13. Не чудите се, браћо моја, ако свијет мрзи на вас.
14. Ми знамо да пријеђосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
15. Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ни један крвник људски нема у себи вјечнога живота.
16. По том познасмо љубав што он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.
17. Који дакле има богаства овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?
18. Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином.
19. И по том дознајемо да смо од истине, и пред њим тјешимо срца своја.
20. Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.
21. Љубазни! ако нам срце наше не зазре, слободу имамо пред Богом;
22. И штогод заиштемо, примићемо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је њему угодно.
23. И ово је заповијест његова да вјерујемо у име сина његова, Исуса Христа, и да љубимо један другога као што нам је дао заповијест.
24. И који држи заповијести његове у њему стоји, и он у њему. И по том дознајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.
Глава IV.
1. Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет.
2. По овоме познајте Духа Божијега, и духа лажнога: сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је;
3. А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету.
4. Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама, него ли који је на свијету.
5. Они су од свијета, за то говоре од свијета, и свијет их слуша.
6. Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа пријеваре.
7. Љубазни! да љубимо један другога; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога.
8. А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.
9. По том се показа љубав Божија к нама што Бог сина својега јединороднога посла на свијет да живимо крозањ.
10. У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да он показа љубав к нама, и посла сина својега да очисти гријехе наше.
11. Љубазни! кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другога.
12. Бога нико не видје никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је његова савршена у нама.
13. По том дознајемо да у њему стојимо, и он у нама, што нам је дао од Духа својега.
14. И ми видјесмо и свједочимо да отац посла сина да спасе свијет.
15. Који призна да је Исус син Божиј, Бог у њему стоји и он у Богу.
16. И ми познасмо и вјеровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.
17. Тијем се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је он и ми смо на свијету овом.
18. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх на поље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.
19. Да имамо ми љубав к њему, јер он најприје показа љубав к нама.
20. Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега, кога види, како може љубити Бога, кога не види?
21. И ову заповијест имамо од њега: који љуби Бога да љуби и брата својега.
Глава V.
1. Којигод вјерује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и којигод љуби онога који је родио, љуби и онога који је рођен од њега.
2. По том знамо да љубимо дјецу Божију кад Бога љубимо и његове заповијести држимо.
3. Јер је ово љубав Божија да заповијести његове држимо; и заповијести његове нијесу тешке.
4. Јер сваки који је рођен од Бога побјеђује свијет; и вјера је наша ова побједа која побиједи свијет.
5. Ко је који свијет побјеђује осим онога који вјерује да је Исус син Божиј?
6. Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и духом, не само водом него водом и крвљу; и дух је који свједочи, јер је дух истина.
7. Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно.
8. И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.
9. Кад примамо свједочанство човјечије свједочанство је Божије веће; јер је ово свједочанство Божије што свједочи за сина својега.
10. Који вјерује сина Божијега има свједочанство у себи; који не вјерује Богу начинио га је лажом, јер не вјерова свједочанству које свједочи Бог за сина својега.
11. И ово је свједочанство да нам је Бог дао живот вјечни; и овај живот вјечни у сину је његовом.
12. Ко има сина Божијега има живот; ко нема сина Божијега нема живота.
13. Ово писах вама који вјерујете у име сина Божијега, да знате да имате живот вјечни и да вјерујете у име сина Божијега.
14. И ово је слобода коју имамо к њему да ако што молимо по вољи његовој послуша нас.
15. И кад знамо да нас слуша штогод молимо, знамо да ће нам дати што иштемо у њега.
16. Ако ко види брата својега гдје гријеши гријех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који гријеше не к смрти. Има гријех к смрти: за тај не говорим да моли.
17. Свака је неправда гријех; и има гријех не к смрти.
18. Знамо да ни један који је рођен од Бога, не гријеши, него који је рођен од Бога, чува се, и нечастиви не дохвата се до њега.
19. Знамо да смо од Бога, и сав свијет лежи у злу.
20. А знамо да син Божиј дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинога, и да будемо у истиноме сину његовом Исусу Христу. Ово је истини Бог и живот вјечни.
21. Дјечице! чувајте се од незнабоштва. Амин.
- Повезане странице: Свето писмо