Новак и Радивој продају Грујицу

0001 Вино пије Новак и Радивој
0002 У зеленој гори Романији,
0003 Служи њима дијете Груица.
0004 А кад су се понапили вина,
0005 Онда рече дели Радивоје:
0006 ”Хеј! мој брате, Старина Новаче!
0007 ”Ни имамо вина, ни дувана,
0008 ”Нит’ имамо паре, ни динара.”
0009 Ал’ говори Старина Новаче:
0010 ”Не бој ми се, дели Радивоје!
0011 ”Ако нема вина ни дувана,
0012 ”И ако је блага нестануло,
0013 ”Ми имамо дијете Груицу,
0014 ”Којино је љепши од ђевојке;
0015 ”Обућ’ ћемо рухо трговачко,
0016 ”На Груицу рухо сиротињско,
0017 ”Водићемо дијете Груицу,
0018 ”Да продамо у шер-Сарајеву,
0019 ”Па нек бјежи, када њему драго,
0020 ”Само да ми блага добијемо;
0021 ”Па ће бити вина и дувана.”
0022 Томе Раде врло каил био;
0023 Пак скочише на ноге лагане,
0024 Обукоше рухо трговачко,
0025 На Груицу рухо сиротињско;
0026 Отидоше шехер-Сарајеву,
0027 Да продају дијете Груицу.
0028 Купује га Туркиња ђевојка,
0029 Даје зањга два товара блага:
0030 Она оде да донесе благо,
0031 Враг донесе булу удовицу,
0032 Удовицу, Џафербеговицу,
0033 Даде зањга три товара блага,
0034 И три коња, шта ће носит’ благо.
0035 Љуто куне Туркиња ђевојка:
0036 ”Води роба, Џафербеговице!
0037 ”Не био ти дуго ни за млого,
0038 ”Већ, ил’ ноћцу, или ноћи двије!”
0039 Була води роба Драгокупа,
0040 Води њега двору бијеломе,
0041 Пак донесе воде и сапуна,
0042 Те окупа дијете Груицу,
0043 Пак удари нањга одијело,
0044 И донесе господску вечеру.
0045 Сједе Грујо вечер’ вечерати,
0046 Ал’ не може була да вечера,
0047 Већ све гледа дијете Груицу.
0048 А када је по вечери било,
0049 Она простре мекану постељу;
0050 Леже Грујо с булом у душеке.
0051 Кад у јутру јутро освануло,
0052 Уранила Џафербеговица,
0053 Те износи дивно одијело,
0054 И облачи дијете Груицу:
0055 На плећи му удара кошуљу
0056 До појаса од чистога злата,
0057 Од појаса од бијеле свиле;
0058 По кошуљи зелену доламу,
0059 На којој је тридесет путаца,
0060 Свако пуце од по литру злата,
0061 Под гръоцем од три литре злата,
0062 И оно се на бурму отвора,
0063 Те се носи за јутра ракија;
0064 По долами токе и ђечерме,
0065 Златне токе од четири оке;
0066 А на ноге ковче о чакшире,
0067 Жуте му се ноге до кољена,
0068 Побратиме, као у сокола;
0069 А на главу калпак и челенке,
0070 Један калпак, девет челенака,
0071 И десето крило оковано,
0072 А из њега до три пера златна,
0073 Што куцају Груја по плећима,
0074 Ваља крило хиљаду дуката;
0075 Донесе му свилена појаса,
0076 И за појас двије Даницкиње,
0077 Обадвије у чистоме злату;
0078 А покрај њих ножа пламенита,
0079 Међ’ камзама алем драги камен;
0080 Даде њему сабљу оковану,
0081 На којој су три балчака златна,
0082 На свакоме алем драги камен,
0083 Ваља сабља три царева града.
0084 Тад’ пошета дијете Груица,
0085 Он сашета низ танану кулу,
0086 Пак се шета по б’јелој авлији,
0087 Подметнуо руке под пазуха.
0088 Гледа њега Џафербеговица
0089 Кроз пенџере са бијеле куле,
0090 Пак дозивље дијете Груицу:
0091 ”Господару, робе Драгокупе!
0092 ”Што ми шеташ тако невесео?
0093 ”Ал’ ти жалиш големога блага,
0094 ”Што сам за те три товара дала?
0095 ”Али коње, што су га однели?
0096 ” Ја имадем пуну кулу блага;
0097 ”А имадем пуне аре коња:
0098 ”Тридест ата, а тридест парипа;
0099 ”Све мојега старог Џафер-бега,
0100 ”А данас је твоје, Драгокупе!”
0101 Тада рече дијете Груица:
0102 ”Ој госпођо, Џафербеговице!
0103 ”Ништа мене тога жао није,
0104 ”Већ ја жалим, Џафербеговице,
0105 ”Кад сам био код двора мојега,
0106 ”Ишао сам у лов у планину,
0107 ”А сад овђе никог’ не познајем.”
0108 Њему вели Џафербеговица:
0109 ”Не бој ми се, робе Драгокупе!
0110 ”Ја имадем тридест Сарајлија,
0111 ”Што су ишли с бегом Џафер-бегом;
0112 ”Ја ћу рећи Ибрахиму слуги,
0113 ”Нек отиде у б’јелу чаршију,
0114 ”Нека зовне тридест Сарајлија,
0115 ”Нека пођу с тобом у планину
0116 ”Лов ловити по гори зеленој,
0117 ”Тамо има гора Романија,
0118 ”И у њојзи кошут’ и јелена.
0119 ”А рећи ћу слуги Хусеину,
0120 ”Нек опреми два коња витеза.”
0121 Док Хусеин два коња опреми,
0122 Дотле паде тридест Сарајлија.
0123 Була гледа роба Драгокупа,
0124 Опрема га на бијелој кули,
0125 Пак је њему била бесједила:
0126 ”Чујеш мене, робе Драгокупе!
0127 ”Ти отиди у ризницу б’јелу,
0128 ”Те ти узми жутијех дуката,
0129 ”Даји бакшиш младим Сарајлијам’
0130 ”Кад ти стану лова доносити.”
0131 Оде Грујо у ризницу б’јелу;
0132 Лаком хајдук бјеше на дукате:
0133 Накупио жутијех дуката
0134 У џепове и у чизме жуте.
0135 Удовица рече Сарајлијам’:
0136 ”Чујете ли, тридест Сарајлија!
0137 Пазите ми роба Драгокупа
0138 ”Боље него Џафер-бега старог.”
0139 Сиђе Грујо низ танану кулу,
0140 Довати се помамна ђогата,
0141 Па ишћера њега на чаршију;
0142 Да је коме погледати било,
0143 Кад усједе ђаво на ђавола:
0144 Горски хајдук на б’јесна ђогата;
0145 Испод ногу камен излијеће,
0146 Те он туче хане и дућане.
0147 Говориле младе Сарајлије:
0148 ”Боже мили! чуда великога!
0149 ”Сретња ти је Џафербеговица!
0150 ”Ђе задоби бољег господара,
0151 ”Бољег, него старог Џафер-бега.”
0152 Отидоше гори Романији.
0153 Кад су били близу Романије,
0154 Рикну јелен, а рикну кошута,
0155 Проговори тридест Сарајлија:
0156 ”Господару, робе Драгокупе!
0157 ”Ето рикну јелен и кошута.”
0158 Ал’ говори дијете Груица:
0159 ”Не лудујте, младе Сарајлије!
0160 ”Није онон јелен и кошута,
0161 ”Већ је оно Новак и Радивој,
0162 ”А ово је дијете Груица.”
0163 Пак удари ђога бакрачлијом,
0164 Скочи ђогат преко поља равна,
0165 Остадоше младе Сарајлије,
0166 Али не шће слуга Хусеине,
0167 Већ повика из грла бијела:
0168 ”Стани курво, дијете Груица!
0169 ”Не ћеш утећ’, ни одвест’ ђогата,
0170 ”Ни однијет’ рухо Џафер-бега,”
0171 А потеже сабљу оковану;
0172 Доиста га достигнути шћаше,
0173 Ал’ му Грујо ни бјежат’ не шћеде,
0174 Већ поврати бијесна ђогата,
0175 А потеже сабљу Џафер-бега,
0176 Пак дочека Хусеина слугу,
0177 Удари га по десном рамену,
0178 Раздвоји га на седлу бојноме,
0179 Бојно седло на коњу дорату,
0180 А дората на земљици црној,
0181 И још земље мало заватио.
0182 Јавну му се Старина Новаче:
0183 ”Бе аферим, дијете Груица!
0184 ”Док сам и ја твога доба био,
0185 ”Могао сам тако ударити.”
0186 Оста Хусо ногом копајући,
0187 Оде Грујо брдом пјевајући,
0188 И он дође својему Новаку;
0189 Са стрицем се у образ пољуби,
0190 А свог оца у бијелу руку;
0191 Ђога пусти у гору зелену,
0192 Узе пушку у десницу руку,
0193 Пак отиде у гору зелену.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 11-15.