Није боја без Баја

0001 Вино пију до два побратима
0002 у планину под јелу зелену,
0003 а кад били те се понапили,
0004 Мијату је књига допанула
0005 од кадије са сред Сарајева:
0006 "О Мијате, мио побратиме!
0007 Ако си ми јунк од јунаштва,
0008 ето иде Китовић Османе
0009 и за њиме три стотине башах,
0010 гоне блага педесет масаках,
0011 а да Зворник на крајину граде,
0012 но напиши лист књиге бијеле
0013 и пошљи је Пивљанину Бају
0014 да покупи тридесет ајдуках,
0015 ш њима хајде побратиму своме:"
0016 Кад је виђе Томићу Мијате
0017 те он књигу био разумио,
0018 он скочио од земље на ноге
0019 те довати дивит и артије,
0020 па написа лист књиге бијеле
0021 а посла је у Приморје Бају:
0022 "О ти Бајо, мио побратиме!
0023 Ајд’ покупи тридесет хајдуках,
0024 ш њима ходи к мене у планину."
0025 Кад је Бајо књигу проучио,
0026 те он виђе што му књига пише,
0027 књигу гледа, на ноге скочио,
0028 а покупи љубивну дружину
0029 па отиде ш њима у планину,
0030 док Мијата у планину нађе:
0031 "А за бога, мио побратиме!
0032 Што си за ме тако поручива?"
0033 "Ево ме је књига допанула
0034 од кадије са сред Сарајева
0035 а да иде Китовић Османе,
0036 а за њиме три стотине башах,
0037 воде благо педесет масаках
0038 да се гради Зворник на крајину;
0039 но тако ти, мио побратиме,
0040 да на Дрину воду запанемо,
0041 ја ћу с моје тридесет ајдуках
0042 с оне банде Дрине воде хладне,
0043 а ти хајде на мост на сред Дрине,
0044 Арап нека с тридест кесеџијах,
0045 нека иде у дно воде Дрине,
0046 су три банде да им ударимо."
0047 Па одоше те им западоше.
0048 Стаде звека зелене планине
0049 од сабаљах и од џефердарах,
0050 од Тураках и турскијех коњах;
0051 ал’ ’во иде Китовић Османе
0052 и за њиме три стотине башах,
0053 страмно ли је на њем’ погледати
0054 а камо ли њему ударити.
0055 Кад га виђе Томићу Мијате
0056 стаде Бају ријеч говорити:
0057 "О ти Бајо, мио побратиме!
0058 Да бјежимо, утећ не моремо,
0059 да чекамо, чекат не смијемо."
0060 Бајо мучи ништа не говори,
0061 ал’ побјеђе Мијат уз планину,
0062 а за њиме Арап-капетане
0063 су његово тридест кесеџијах,
0064 но не хоће Пивљанине Бајо,
0065 он с Турицма рати заметнуо,
0066 док текоше тридесет ајдуках
0067 три стотине башах погинуше,
0068 сам остаде Пивљанине Бајо,
0069 за њим игра Китовић Османе:
0070 "Стан’ полако, Бајо Пивљанине!
0071 Нећеш данас унијети главу,
0072 а камо ли ово угнат благо!"
0073 Тако Бају бог и срећа дала,
0074 он имао пушку гарабина,
0075 која литру прима тученика,
0076 и дванаест од олова зрнах,
0077 те Османа дивно погодио,
0078 на прси му токе поломио,
0079 а на плећи пенџер отворио.
0080 Сам остаде Бајо у планину,
0081 па упије Мијата хајдука:
0082 "Хај Мијате, мој рођени брате!
0083 А да видиш Баја у планину,
0084 и код њега оволико блага."
0085 Мијат му се близу нагоњаше
0086 но му Бајо божју вјеру даје
0087 да га никад помржјети неће.
0088 Дође Мијат с Арап-капетаном,
0089 оно силно дијељаху благо
0090 баш ћулаком Томића Мијата,
0091 и кадији дио оставише
0092 па одоше куда који шћеше,
0093 ал’ без Баја не имаше боја.

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]