[Нишну се звезда из ведро небо]
Нишну се звезда из ведро небо,
Тој неје звезда, но је девојка,
То је девојка српска робиња,
Српска робиња, из Турско бега,
Из Турско бега, у браћу иде. 5
Ни има оца, ни има мајку,
У браћу иде, браћом се моли,
Браћа гу оћев, снаје гу нећев.
— Дајте за мене три литре злато,
Три литре злато, три оке сребро. 10
Браћа вој дају, снаје не дају:
— Зашто си ишла турску ордију?
Зацвиле сестра к’о љута гуја:
— Ја несам, сна’о, у Турску ишла,
Ни да сам турска измећарка била, 15
Но сам ја српско девојче, мори,
Српско девојче, турска робиња.
