Нити зоре, ни бијела дана

* * *

Нити зоре, ни бијела дана

Нити зоре, ни бијела дана
Диздар виче са висока града,
Довикује на броду бродара:
„Чувај брода, не превоз’ никога,
Ноћас ми је одбегла девојка, 5
Ни љубљена нити милована!
Да би од’кле, не би ни жалио,
Већ с душека, са бијеле руке,
Однесе ми кесу од дуката!”
Прије цура на брод ујагмила, 10
Дукат даје да на броду пређе,
Други даје да до куће дође,
Трећи даје да лица не љубе.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Напомена

Матица, III, 31. III 1868, 9, 203.
Народне песме, бр. 2, [забележено] у Тузли.
Варијанте: СНП V, бр. 371; Петрановић I, бр. 200.

Референце

Извор

Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 146.