Никац од Ровина и Сукић барјактар

0001 Чета се је мала подигнула
0002 Од простране ломне Горе Црне
0003 А од Кчева и малијех Цуцах,
0004 Чета мала, двадест и пет другах
0005 Пред њоме су до два побратима,
0006 Једно ми је Никац од Ровинах,
0007 А друго је Балетићу Раде,
0008 За Радем је Симоновић Живко.
0009 Хојде чета зеленом планином,
0010 Док изљезе у Херцеговину,
0011 А западе у ломна Корита.
0012 Ту чекала три-четири дана,
0013 А чети је Бог и срећа дала,
0014 Дочекаше босанске трговце,
0015 Посјекоше три-четири главе,
0016 И узеше педесет воловах,
0017 Ћерају их зеленом планином,
0018 Увалише крајем нихшицкијем.
0019 А друга се чета подигнула
0020 Од Нихшића крваве крајине,
0021 Чета мала, двадест и пет друга,
0022 Пред четом је Сукић барјактаре,
0023 А за њим је Аџиманић Дуро,
0024 За Дуром је Веризовић Зуко
0025 А за Зуком Арслан-агић Нурко.
0026 Пође чета у Рудине рамне,
0027 И почину под јелу зелену,
0028 Па се чета збора задјенуше.
0029 Но да рече Аџиманић Дуро,
0030 "О тако ви, моја браћо драга
0031 "Куда ћемо с четом обрнути?"
0032 Но да рече Сукић барјактаре:
0033 "Држ’те моје свијетло оружје,
0034 "Испанућу на јелове гране,
0035 "Да погледам низ Рудине рамне,
0036 "Е планина никад није сама,
0037 "У њу има чета црногорска."
0038 Он се прими на јелове гране,
0039 Кад погледа низ Рудине рамне,
0040 Виђе чету двадест и пет другах,
0041 Ђе ћерају педесет воловах,
0042 Пред њима је Никац од Ровина;
0043 Далек’ Никац иде пред дружином,
0044 Преко руку носи џевердара,
0045 Никац себе и дружину чува.
0046 Но га виђе Сукић барјактаре,
0047 А потрче брзо у дружину,
0048 И дружини својој говорио:
0049 "Чека’, браћо, ако Бога знате,
0050 "Ево чета, двадест и пет другах,
0051 "И ћерају педесет воловах,
0052 "И пред њима Никац од Ровина;
0053 "Сваки своме, браћо ударите,
0054 "А ви Никца мене оставите,
0055 "А дајем ви божу вјеру тврду,
0056 "Ако мене сад Никац утече,
0057 "Даћу моју за његову главу."
0058 Па их они напуштише близу.
0059 Ного виђи Сукић-барјактара,
0060 Ка’ упали сјајна џевердара,
0061 Те погоди Никца од Ровина,
0062 Сломио му ногу у кољено,
0063 Паде Никац на зелену траву.
0064 Да је коме жалост поглејати,
0065 Ка’ се јадан Никац копрцаше,
0066 На здраву се ногу исправљаше,
0067 Па упали сјајна џевердара,
0068 И погоди Сукић-барјактара,
0069 Паде Туре на зелену траву.
0070 И дружевске пушке запуцаше,
0071 Два Турчина јоште обалиле.
0072 Таде вика Никац од Ровина:
0073 "Удри, Раде, ђе си, побратиме,
0074 "Е ме Турци посјекоше жива."
0075 Но му старац бесједио Раде:
0076 "Немо’, Никац, гријешити душу,
0077 "Е су Рада очи оставиле,
0078 "Ја не виђу пуце џевердару,
0079 "Но ти кликуј осталу дружину."
0080 Па се старац подигнуо Раде,
0081 Ево с руке пали џевердара,
0082 И погоди Арслан-агић-Нурка,
0083 Мртва га је земља дочекала.
0084 Вика Раде Симоновић-Живка:
0085 "Ха уграби од Турчина главу!"
0086 Самдруги се Живко загонио,
0087 А Нихшицке пушке попуцале,
0088 Обојици срце опалиле.
0089 Таде вика Никац од Ровина:
0090 "Ђе си, Раде, рђа га убила!
0091 "Зашто пушти моју ђецу луду,
0092 "Да се на њих насладе душмани;
0093 "Сви радите, дома не идите,
0094 "А срамотно плијен не пуштите."
0095 Тад скочише млади Црногорци,
0096 Мимо Турке плијен прогонише.
0097 Таде Турци плећи обрнуше,
0098 За’мише Турке низ Рудине.
0099 Од пећине до Никца сломјена
0100 Осамнаест посјекоше главах,
0101 И узеше коње и оружје,
0102 И обадва укопаше Живка,
0103 И узеше Никца сломјенога,
0104 Понесоше ломној Гори Црној,
0105 Видали га по године данах,
0106 Докле Никац на ноге скочио.