Никац од Ровина и Амза капетан

0001 Сиграла се три добра јунака,
0002 Три јунака, сва три Црногорца,
0003 То су били Богом побратими.
0004 Једно бјеше Никац од Ровина,
0005 Поред њега Симо и Турчине
0006 На граници ломне Горе Црне,
0007 У Изворце и Кобиље Доце,
0008 Играју се пламенита ножа,
0009 Како ваља дочекати Турке,
0010 А на брзо посијећи главу,
0011 Јер се боје града Нишићкога,
0012 Да им по чем не удре грађани
0013 Од Нишића града бијелога.
0014 А што вели Симо и Турчине:
0015 "Побратиме, Никче од Ровина,
0016 "Ти си твоје удалио овце
0017 "На границу ломне Горе Црне,
0018 "А чули смо да казују људи,
0019 "Затеко се Амза капетану:
0020 "Да ће чету покупити малу,
0021 "Па на твоје ударити овце,
0022 "Јуначку ти погубити главу;
0023 "Па је јазук, мили побратиме,
0024 "Црној Гори зазор и срамота,
0025 "Да погине Никче од Ровина,
0026 "Што га данас у Брдима нема."
0027 Кад је чуо Никац од Ровина,
0028 То је њему врло мука било,
0029 Јер код себе и б’јели оваца,
0030 Никад нема брата ниједнога
0031 Који би му у невољи био,
0032 Него једно двоје дјеце мало,
0033 Двоје дјеце два синовца млада.
0034 Заиста се Никац узбешио,
0035 И овако ријеч бесједио:
0036 "Браћо моја, оба побратима,
0037 "Ако мене до невоље дође,
0038 "Будите ми, браћо, у невољу,
0039 "Јер се бојим од града грађана."
0040 То им рече, па се растадоше,
0041 Никац узе дивит и артију,
0042 Сједе јунак, ситну књигу пише,
0043 Па је шаље граду Нишицкоме,
0044 А на име Амзи капетану.
0045 У књизи га Никац поздрављаше,
0046 И овако њему говораше:
0047 "Добро виђи, што ти књига каже,
0048 "Што се валиш по Нишићу граду,
0049 "Да покупиш једну чету малу,
0050 "Са њом удриш на Изворце равне,
0051 "На вјеру ми посијечеш главу,
0052 "А плијениш пребијеле овце,
0053 "Кунем ти се божјом вјером тврдом,
0054 "Са тим мене устрашити нећеш,
0055 "Да одјавим из Кобиља овце,
0056 "Него ће се Никче постарати,
0057 "Како ће вас добро дочекати.
0058 "Но Турчине, Амза капетане,
0059 "Кад си на то болан устануо,
0060 "Те ти не да ђаво мировати,
0061 "Пошаљи ми од Нишића мито,
0062 "Млого нећу но токе четворе,
0063 "Са четири твоје буљубаше,
0064 "Што се вале да сијеку главе,
0065 "На четири моје арамбаше.
0066 "Једне токе Беће Пељевића,
0067 "На сокола Пеја бајратара,
0068 "Друге токе Аџиманић-Дура,
0069 "На нашега Гардашевић-Тура,
0070 "Треће токе Бабића Јашара,
0071 "На мог побра Радуловић-Сима,
0072 "А четврте твоје, капетане,
0073 "Ал’ ти драго мене ал’ Тодору,
0074 "Ал’ Тодору брату старијему,
0075 "Па обери којему ти драго.
0076 "Јер ако ми то послати нећеш,
0077 "Кунем ти се божјом вјером тврдом,
0078 "Подићи ћу моје арамбаше,
0079 "И четири чете покупити,
0080 "Никшића ћу затворити града,
0081 "Бијеле вам поскапати овце,
0082 "А и вама добро бити неће."
0083 Кад Турчину ситна књига дође,
0084 Све грађане на скуп сакупио,
0085 Па пред свима књигу проучио.
0086 Кад грађани књигу саслушаше,
0087 Свакога се збора зађедоше:
0088 Неко вели, да му мито дамо,
0089 Неко вели, да му га не дамо.
0090 Кад то чуо Бабићу Јашаре,
0091 Овако је Турчин говорио:
0092 "Дајте, Турци од Нишића, мито,
0093 "Ја не дајем са рамена тока,
0094 "Док ми стоји на рамена глава,
0095 "Баш да ће нам затворити града,
0096 "И бијеле поцркати овце."
0097 Кад је чуо Амза капетане,
0098 Овако је ријеч бесједио:
0099 "Није л’ мајка родила јунака,
0100 "Да избира три четири друга,
0101 "Па да оде на Рудине равне,
0102 "На границу ломне Горе Црне,
0103 "До Изворца и Кобиља Доца,
0104 "Да уводи Никца од Ровина,
0105 "Је л’ код њега Симо и Турчине,
0106 "Да отиде и за Никца каже."
0107 Скочи Турчин Бабићу Јашаре:
0108 "Ево мајка родила јунака,"
0109 Па изабра три-четири друга.
0110 Оде Јашар до Рудине равне
0111 На границу ломне Горе Црне,
0112 У Изворце и Кобиље Доце.
0113 Ту нађоше Никца код оваца,
0114 И код њега нема побратима,
0115 Далеко им раздвојене овце,
0116 Код Никца су двоје дјеце младо.
0117 Добро Јашар Никца уводио,
0118 Два од себе отправио друга
0119 Бијеломе граду Нишицкоме,
0120 А Турчину Амзи капетану,
0121 Да покупи од града грађане,
0122 Да је брже у Изворце равне,
0123 Код Никца ти ниђе нико нема,
0124 Само са њим двоје ђеце мало,
0125 Што враћају пребијеле овце.
0126 Абер стиже граду Нишицкоме
0127 И Турчину Амзи капетану,
0128 Скочи Хамза ка да се помами,
0129 Па се скупа подиже грађане,
0130 Мало млого, пет стотин’ грађана,
0131 Ита Турчин у Изворце равне.
0132 Док дођоше у Кобиље Доце,
0133 Ту нађоше Јашар-буљубашу,
0134 Све им Јашар по истини каже.
0135 Ту грађани макул учинише,
0136 Да у зору удре на торину
0137 И колибу Никца од Ровина,
0138 Па велику ватру наложише.
0139 А у Никца добар адет бјаше,
0140 Прије зоре рани у Изворце,
0141 Умије се и Богу се моли,
0142 Измакне се мало у планину,
0143 Често гледа граду Нишицкоме,
0144 Јер се боји од града грађана,
0145 Да му по чем не удре грађани.
0146 Нешто му се даде погледати,
0147 У долину виђе ватру живу,
0148 Па се ближе Никац примицаше,
0149 Виђе Никац од града грађане,
0150 Па се натраг Никац повратио,
0151 Те пробуди двоје ђеце лудо,
0152 Овако им Никац бесједио:
0153 "Устаните, моја ђецо драга,
0154 "Ево ће нам ударит’ грађани,
0155 "Но трчите Чеву каменоме,
0156 "Мом Тодору брату рођеноме,
0157 "Кажите му што је и како је:
0158 "Како сване и огрије сунце,
0159 "Овце ће нам пл’јенити грађани,
0160 "Нека купи Левљане јунаке,
0161 "Нек поита мене у Изворце,
0162 "Еда бисмо одбранили овце."
0163 Итро ђеца послушаше стрица,
0164 Потрчаше Чеву каменоме.
0165 Докле ђеца Чеву долазише,
0166 У том зора лице помолила.
0167 А да видиш Никца од Ровина,
0168 Из прибоја испустио овце,
0169 Никац узе пушку џевердара,
0170 Измаче се у гору зелену
0171 Према свога пребијела стада.
0172 А у зору удрише грађани
0173 На колибу Никца и прибоја.
0174 Док повика Бабићу Јашаре:
0175 "О Турчине, Амза капетане,
0176 "Ала нама до Бога милога"
0177 "Нема Никца нит’ има оваца,
0178 "Но је ноћас влаше побјегнуло."
0179 А Никац се из горице јави:
0180 "Ево Никца и ево оваца,
0181 "Још не бјежи Никац од такије."
0182 Кад грађани Никца саслушаше,
0183 У торине јуриш учинише
0184 На Никчеве пребијеле овце.
0185 А да видиш Бабића Јашара,
0186 Он увати Никчина мркаља,
0187 Што му носи на грлу чактара,
0188 А гледа га Никац од Ровина
0189 Низ његову пушку џевердара,
0190 Па он пушци даде ватру живу.
0191 Добра пушка ватру приватила,
0192 Јашара је дивно погодила
0193 Међу токе у прси широке,
0194 На прси му токе проломио,
0195 А на плећа пенџер отворио,
0196 Жив се наже, мртав земљи паде,
0197 Јашар паде, а ован остаде.
0198 Затрча се Париповић Зуко,
0199 Па увати Никчева мркаља.
0200 У том Никац пушку напунио,
0201 Па Турчину Никац бесједио:
0202 "Нека, Зуко, на зло ударио!
0203 "Не дирај ми мога разблудника."
0204 Па га пушком од образа гађа,
0205 На добро га мјесто погодио,
0206 Насатице међу лопатице,
0207 Поквари му црне џигерице,
0208 Зуко паде, а ован остаде.
0209 У том стиже Ђубелевић Дрво,
0210 Па увати Никчева мркаља.
0211 У том Никац пушку напунио,
0212 Па је Дрву ријеч бесједио:
0213 "Нека, Дрво, на јад ударио!
0214 "Не дирај ми мога разблудника."
0215 Па џекану даде ватру живу.
0216 Добра пушка ватру приватила,
0217 А Дрва је боље погодила,
0218 У ковије међу очи двије,
0219 Све му прште мозак по ледини.
0220 У том Турци плијенише овце.
0221 Три Турчина понесоше мртве,
0222 Поћераше овце низ Изворце,
0223 А за њима Никац из Ровина,
0224 Прати Никац овце и Нишиће,
0225 Не да брава без мртвије глава.
0226 Често пуни пушку џевердара,
0227 На Никшиће пушку окреташе,
0228 Ниједна му не пуца залуду,
0229 Нека бије, а нека рањива.
0230 Млоге јаде Никац учинио,
0231 Тридест друга земљи оборио.
0232 Кличе Никац грлом бијелијем:
0233 "Ђе си мене, Симо и Турчине,
0234 "Побратими, ниђе вас не било!
0235 "Никшићи ми плијенише овце."
0236 А вели му Амза капетане:
0237 "О ти Никче, Црне Горе чавко,
0238 "Данас теби ни Бог не помаже,
0239 "А камо ли Симо и Турчине."
0240 Таман Амза у ријечи бјаше,
0241 Док пристиже Симо и Турчине,
0242 Па кликују грлом бијелијем:
0243 "Који данас у помоћ призиваш
0244 "По имену Симу и Турчина,
0245 "Ево Никцу оба побратима."
0246 Док се Никац из планине јави.
0247 Састаше се сва три побратима,
0248 Па на Турке сложно ударише,
0249 Млоге Турке грдне оставише,
0250 Ал’ их Турци посјећ’ не дадоше,
0251 Него вуку мртве и рањене,
0252 А ћерају пребијеле овце,
0253 А прати их Никац од Ровинах
0254 Са његова оба побратима.
0255 Док стигоше Чевљани јунаци,
0256 Црногорци како ватра жива,
0257 Потегоше пламене анџаре,
0258 Па сјекоше Турке Никшићане,
0259 Док их бијел данак оставио,
0260 А тамна их ноћца приватила,
0261 До Брађанца доћераше Турке.
0262 Па се натраг вратише јунаци.
0263 Док дођоше у Изворце равне,
0264 Искупише деведесет глава,
0265 И ранише Амзу капетана,
0266 Сломише му ногу у кољено.
0267 Што утече у ноћ рањеније,
0268 То ће знати у Нихшићу граду.
0269 Ту је Никцу добра срећа била,
0270 Не изгуби ни једнога друга,
0271 Само бише осам рањеније,
0272 И свакоме ништа бити неће.