* * *
Не слуша мајке
Гди си, луче, бело лале,
Гди си, луче, заостало јуче?
Ја те чека, ал' те не дочека.
А, мој дико, моје зло велико!
Мене јуче мамица истуче, 5
Мал’ због тебе очи не изгребе;
Све морила, па ми говорила:
„Нећеш ми се, море, јаранити,
Ма те знала мајка саранити!”
Она мучи, ја јој отпоручи: 10
„Море, мати, кол'ко оћеш пати!
Волем млада у гроб се селити,
Него л' мога дику уцвелити!”
(АСАНУ, бр. 8552/257, VIII, 31/15).
|
|
Варијанте
Референце
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 300.
