Не помози, Боже!

Кад је свети Никола по земљи ходио, нађе код мора некаквог човека који једнако виче: „Не помози, Боже!" И запита га, шта то чини; он му одговори, да се моли Богу. Онда му свети Никола каже, да се тако Богу не моли, него да говори: „Помози, Боже!" Човек то радо прими, и одмах заинтачи тако викати. Пошто свети Никола уђе у лађу и навезе се на море, човек уједанпут заборави како га је он научио да говори, па га стане с обале викати, да би се повратио да му опет каже; но кад виде да га не може дозвати, онда брже боље скине своју хаљину с леђа и, раширивши је по мору, седне на њу и стане рукама возити, за њим. Кад, тако возећи се, сустигне лађу, он повиче светоме Николи: „Еј! Како оно ти рече мени да се молим Богу?" Свети Никола, видећи то чудо, помисли у себи: „Кад се он тако може по мору возити, његова је молитва, макар шта говорио, Богу угоднија него моја!" па му одговори: „Као и до сад, као и до сад."