Отворите главни мени
Не питајте!
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


НЕ ПИТАЈТЕ!


Не питајте, драга браћо,
Што сам данас сетан тако —
На срцу ми тешко било
Па сам ћут'о, па сам плак'о.

Слатке су ми моје сузе,
Па их зато од вас кријем:
Ја сам блажен, ја уживам
У самоћи кад их лијем.

Кад сам с вама, уста пуна!
Весела ме друга знате,
А кукавног срца мога
Ви се никад не сећате.

Како ли му у самоћи,
У скривених ови груди,
Ко му више дражи оте
Или небо, или људи?

У самоћи бол оживи —
Нижем нове на јад стари,
А кад међ' вас, ја се смејем,
Крв ми плане новом жари.

Зато, браћо, не питајте
Што сам данас тужан тако —
Опростите верном другу:
Тиштало га, па је плак'о.




НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 87

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 8-9. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.