* * *
Не боји се ране
Не шће момче у ловишта поћи,
Нег' у бостан да види ђевојке,
Кад ли му је у бостањ заспала,
Меће пушком млад нежењен момче,
Пушком меће, бостањ одговара, 5
Млада му се од сна не разбира.
Другом меће млад нежењен момче,
Другом меће, бостањ одговара,
Млада му се од сна разабрала,
И овако њему говораше: 10
"Што си дош'о, весела ти мајка,
"Ал' да будиш кроз бостан ђевојке,
"Да те виду мила браћа моја,
"Љутом би те раном обранили."
Ма ли јунак младој говораше: 15
"О ђевојко, драга душо моја,
"И да би ме раном обранили,
"У твоје би дворе боловао,
"Твоја би ме лијечила мајка,
"И ти би ми понуде носила." 20
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 296.