Нећу, душо, чашу
Нећу, душо, чашу
| Нећу, душо, чашу Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Нећу, душо, чашу,
Нећу рујна вина,
Не марим за славу,
Баш ни рузмарина.
Нашто ми је чаша
Да ме лудом прави?
И рузмарин шта је
На несрећној глави?
Нашто љубав наша,
Што у срцу сија, —
Проклество је гони
Туга обавија.
Анђела ми зови,
Нек' нам раку копа,
Нека нашу љубав
У земљу закопа.
Бар над гробом дић'ће с'
Плав цветак од неба,
Јер и 'нако Богу
Анђелака треба.
А свет овај неће
На љубав да пази
Те нас зато, душо,
Сатире и гази.
Напомене
уреди- Ова песма је први пут објављена у часопису Јавор, 1862 бр. 35.
- Објављена касније у књизи Песме, 1863, страна 6
Извори
уреди- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 20-21. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|