Нећак оженио ујака

* * *


Нећак оженио ујака

Гњев се Јанко по дворови шеће,
Питао га Секула нећаче:
"Тако т' Бога, мили ујче Јанко,
"Каква ти је голема невоља,
"Те ти гниван по дворови шећеш, 5
"Од јада се и на мач наслањаш?"
А он њему тијо беседио:
"Драго дете, Секула нећаче,
"Хоћу теби право казивати.
"Ја испроси гиздаву девојку, 10
"Ја испроси, Гашпар је припроси,
"Припроси је Гашпарићу мали,
"Све је моје потрошио благо,
"Кавадом је коња покројио,
"Пашмагама коња потковао, 15
"Од појаса колане правио,
"Сто гроша а двеста дуката."
Ал' беседи Секула нећаче:
"Не бој ми се, мили ујче Јанко,
"Већ ти купи танку шајку лађу, 20
"И у лађу сваке трговине:
"Танка платна и жежена злата,
"Још и чисте свиле ђулвезије,
"Понајвише огледала сјајни,
"Што купују младе и девојке, 25
"Да ја идем под град под Шибеник."
Скочп ујац и рад и весео,
Од радости грозне сузе лије,
Па он купи танку шајку лађу,
И у лађу сваке трговине: 30
Танка платна и жежена злата,
А и чисте свиле ђулвезије,
Понајвише огледала сјајни,
Што купују младе л девојке,
Пак он оде под град под Шибенпк, 35
Пође телал по бијелу граду:
"Србеберте шибеничке младе,
"Шибеничке младе и девојке,
"Под Шибеник дошла трговина,
"Није таке трговине било, 40
"Од како је Шибеник постао."
Али иде Јанкова девојка,
И за њоме девет девојака,
Те јој држе скуте и рукаве,
А над њоме јато голубова, 45
Да јој лице не приплане сунце,
Па ушета у ту шајку лађу,
Још беседи Јанкова девојка.
"Бога теби, Грче прикоморче,
"Избери ми једну литру злата, 50
"Једну злата и четири свиле,
"Да ја везем мом куму кошуљу,
"Јер сам млада саде испрошена,
"За онога Гашпарића младог,
"Био ме је испросио Јанко, 55
"А сад ме је Гашпар припросио,
"Све Јанково благо потрошио."
Ал' беседи Секула нећаче:
"Ето избирај злато свакојако,
"Узми свилу која теби драго." 60
Док је она избирала злато,
Дотле лађа на по мора била.
Кад с' обазре Јанкова девојка,
Али лађа на по мора била,
Па савија Јанкова девојка, 65
Па савија скуте и рукаве,
Да ускочп у то море сиње.
Узима је Секула нећаче,
Десном руком за рамена бела:
"Немој тамо, мила ујно моја, 70
"Та ја нисам Грче прикоморче,
"Веће јесам Секула нећаче,
"Да те водим моме ујцу Јанку."
Све се чуди мало и велико,
Ди је нећак ујца оженио. 75
Ујак даде Секули нећаку,
Ујак даде коња под опремом,
Ујна даде танану кошуљу,
Више злата него белог платна.


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 610-612.