Нејаки Дејан и цар
Љуља мајка мејака Дејана,
Њега љуља, њему попијева:
„Расти брже, нејаки Дејане!
Да отмемо бану бановину
И нашему краљу краљевину 5
И нашему цару царевину
То слушале невијерне слуге;
Па казују цару господину:
„Бога теби, царе господине!
Амо сједи Дејанова мајка, 10
Она нина нејаког Дејана,
Дејан јој се по криоцу ваља,
Њега љуља, њему попијева:
„Расти брже, нејаки Дејане!
Да отмемо бану бановину, 15
И нашему краљу краљевину,
И нашему цару царевину,
То је наша старевина била!”
Онда вели царе господине:
„Ајте слуге, донесте Дејана! 20
Да га метнем у клету тавницу,
Да он тавни девет годин дана.”
То су слуге једва дочекале,
Они иду нејаком Дејаиу;
Па га носе цару господину, 25
Цар га баци у клету тавницу.
Тавни Дејан девет годин дана,
Кад десета на заоду била,
Али иде Дејанова мајка,
Она иде цару господину; 30
Љуби цару чизме и кољена,
Да извади кости Дејанове;
Да и пере вином и ракијом,
Да и суши на жараном сунцу.
У Дејана сва браћа помлађа, 35
Неће му се браћа да пожене,
Док не виде кости Дејанове.
У Дејана све млађе сестрице,
Неће му се сестре да удају,
Док не виде кости Дејанове. 40
Али шаље царе господине,
Али шаље своје вјерне слуге,
Он и шаље у клету тавницу,
Да изваде кости Дејанове,
Да и даду Дејановој мајци. 45
Иду слуге пред врата тавнице;
Ал се врата отворит ие даду,
Али виче баш царева слуга:
„Отвори се проклета тавницо!
Да не вичем ође у по ноћи, 50
У по ноћи, кано и у подне!”
Оду слуге цару господину,
Па казују цару господину:
„Бога теби, царе господине!
Не даду се врата отворити.” 55
Кад то чуо царе господине -
Он се диже на ноге лагане,
Па он иде пред врата тавнице;
Док је доша царе господине,
Док је доша пред врата тавнице - 60
Сама му се отворила врата.
Кад ли сједи нејаки Дејане,
И он служи своје крсно име,
Крсно име, светитеља Ђурђа.
Пред њиме је од злата трпеза, 65
На трпези љеба бијелога,
Пуна чаша вина црљенога;
Али пита царе господине:
„Бога теби, нејаки Дејане!
Ко ти даде од злата трпезу, 70
Ко ти даде љеба бијелога,
Ко ти даде вина црљеиога?”
Проговара нејаки Дејане:
„Свети Петар од злата трпезу,
Свети Нико љеба бијелога, 75
Свети Иле вина црљенога,
Да ја служим крсно име своје,
Крсно име, светитеља Ђурђа.”
Још му вели нејаки Дејане:
„Да си здраво, царе господине! 80
Да си здраво, овом чашом вина!”
Прими чашу царе господине -
Жив примиче, а мртав узмаче.
