Неслога у кући
Комшија је стек’о сребра, злата,
А срећа му побјегла за врата.
Комшија се у богатству купа,
А по кући само свађа лупа:
Све се гризе као жути мрави 5
И у кући пакао је прави.
Суво дрво сировога пита:
Куд се бена ожењена скита?
Од богатства ’вата бијес,
У кући је земљотрес. 10
Туђа тара — лажан вез,
Па све иде на кукрес.
Како ћемо ја и моја жена:
Ја сиромах, она ништа нема.
Кућо моја, кућерино стара, 15
Ја те кућим, жена раскућава.
Кућо моја, кућили те Турци,
Жено моја, појели те вуци!
Ја удовац, жена удовица,
Двоја дјеца, двоја сиротица. 20
Мајке немам, ал’ имам маћију,
Од оца ми створила оћуву.
У рату ми кућа изгорела,
У злу ме је дика оставила:
Две невоље одједном ме туку, 25
Нико не зна моју тешку муку.
Цуро стара, тражи себи пара,
Ја ти млађан нијесам за другара.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
