Отворите главни мени

Неранџе. VII. Ал' си болна, драга моја

Неранџе - VII. Ал' си болна, драга моја
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


НЕРАНЏЕ

VII


Ал’ си болна, драга моја,
Тек што дође да ми синеш,
А ти хоћеш, пуна туге,
Тако брзо да преминеш!

У твом тихом, плавом оку
Последњи се поглед сија,
Кад усахне престаћемо
Да живимо и ти и ја.

Јер без тебе тужне, бледе
И без твојих меких груди,
Са силнога јада хоће
Моје срце да полуди.

Па да бих се опростио
Облачине такве густе,
Увенућу — да и мене
У гробницу твоју спусте.

Јер у гробу, мислим, биће
Доста места за нас младе,
Кад у свету и онако
Тражисмо га бадаваде.

Опрости ми, драга, што сам
Поч’о теби зборит’ о том,
Веруј не бих — али видим
Где се бориш са животом,

Па се бринем да ти кажем
Пре нег’ што ћеш рају поћи
Да не тужиш, јер ћу брзо
У походе теби доћи.



НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 45.

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 92-93. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.