Отворите главни мени

Неранџе. IX. Веруј мени, бледа душо

Неранџе - IX. Веруј мени, бледа душо
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


НЕРАНЏЕ

IX


Веруј мени, бледа душо,
Цео свој бих живот дао
За тренутак онај драги
Кад сам тебе угледао.

Ја сам био веселији
Од онога сунца горе,
Кад сам првих пута уш’о
У те твоје сјајне дворе.

Ја к’о младић, хитар, смео,
Пред тебе сам бледу стао,
Зан’о сам се изненада,
Тузи сам се некој дао.

А та туга ’нако лепа
Из тебе је прешла била,
Савила се око срца
Па у љубав претворила.

Те те сада јако волим
Само с тобом живет’ хоћу,
Јер без тебе — вечно трпим
Тешку тугу и самоћу!



НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 47.

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 94-95. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.