НЕРАНЏЕ III
Што ј’ у моме бујиом срцу
Било ватре, било жара,
Све је данас погашено,
Срце ми је без искара.
Хај, те твоје мирне очи
Охладише младост моју,
И сад, ето, дане трајем
У љубави, у покоју.
У љубави, којој једна
Ти живота можеш дати,
Та да ме се такнеш - моро’ б’
У огањ се распрштати.
Не чуди се; та срце ми
Напуњено жеља много,
Па на грудма твојим ја га
Уставити не бих мог’о.
Ал’ ти мене мирно гледаш,
Не даш ничем да се надам,
Па ја, душо, болујући,
Морам срце да савладам.
Ал’ ја бих га радо дао
За ту твоју сенку бледу,
Јер целцату вечност видим
У једноме твом погледу.