Неранџа и ђевојка

* * *


Неранџа и ђевојка

Подрасла је у Новп наранча,
Гојила је Новкнња ђевојка,
У љето је водом посипала,
А у зиму свилом завијала,
Када за род настаде наранча, 5
Родила јој три наранче жуте.
Једну шаље дужду млетачкоме,
Другу шаље бечкоме Ћесару,
Трећу посла цару у Стамболу.
Коју посла дужду млетачкоме 10
Дужде њојзи огледало шјајно,
Коју посла од Беча Ћесару,
Ћесар њојзи од злата јабуку,
Коју посла цару у Стамболу,
Царе њојзи коња и јунака. 15
Кад ђевојка сагледа дарове,
Даре гледа, па се разговара:
"Мала Фала бечкоме Ћесару,
"Што ми посла од злата јабуку,
"Ја сам млада јабучица сама; 20
"А још мања дужду млетачкоме,
"Што ми посла огледало шјајно,
"Ја сам млада огледало сама;
"Али фала цару од Стамбола,
"Јер цар знаде, што је за ђевојку."25


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 400.