Немкињица Мара
Мајка Мари ситну косу плела
Од петоро и од деветоро,
Па је Мару мајка световала:
„Немуј Маро три године дана,
„И твоја је немовала мајка, 5
„Немовала две године дана.“
Ал је Мара мудрија од мајке
Немовала девет годиница,
И десете четири месеца,
Немовањем чедо је родила. 10
Њој долази свекар и свекрва:
„Сретна била наша снао Маро,
„И сретно ти твоје чедо било!“
Руке клања Немкињица Мара,
Руке клања па им се поклања. 15
Њој долази њена заовица:
„Сретна била наша снао Маро,
„И сретно ти твоје чедо било!“
Руке клања Немкињица Мара,
Руке клања па јој се поклања. 20
Њој долази Павле господаре:
„Сретпа била моја верна љубо,
„И сретно ти твоје чедо било!“
Руке клања Немкињица Мара,
Руке клања, па му се поклања. 25
Расрди се Павле господару,
Па он иде милој старој мајци,
Својој мајци тијо беседио:
„Меси мати пребеле колаче
„Да ја идем у Ново Краково 30
„Да ја просим Говорушу Јању."
Меси мајка пребеле колаче,
Павле проси Говорушу Јању;
Мало јој је рока оставио,
Мало рока, недељицу дана, 35
Док је Павле свате сакупио
И док Јања сакупила дара,
Па он иде с Богом по девојку.
Кад с’ вратишв своме белом двору
Изилази Немкињица Мара 40
Свилу свлачи, кадиву облачи
И изводи своја оба чеда;
А то иде Павле господаре
И он води Говорушу Јању
„О мој Павле, о мој господару! 45
„Шта се оно прид дворови светли,
„Ил’ је сунце, ил’ су сунчевићи
„Ил’ је мссец, ил’ су месечићи
„Ил’ икона у брег узидана?“
Ал беседи Павле господару: 50
„Не будали Говорушо Јањо,
„Не будали кад будала ниси,
„Нит’ је сунце, нит’ су сунчевићи,
„Нит’ је месец, нит’ су месечићи,
„Ни икона у брег узидана 55
„Већ је оно Немкињица Мара,
„И оно су њена оба сина.“
Ал’ беседи Говоруша Јања:
„Кујо кучко Немкињицо Маро!
„С киме ћеш ти вечер’ вечерати, 60
„С киме ћеш ти у коло отићи,
„И с киме ћеш у постељу лећи?“
Ал беседи Немкињица Мара:
„Кујо кучко Говорушо Јањо!
„Ја ћу с свекром вечер’ вечерати, 65
„Са заовом у коло отићи,
„А с Павлом ћу у лостељу лећи;
„Купи скуте Говорушо Јањо,
„Купи скуте у бијеле руке
„Па ти оди од куда си дошла, 70
„Без колача и без поздрављача!“
То је Павлу врло мило било
Од радостп Мару пољубио.
