Нема, нема...

Нема, нема...
Писац: Јован Сундечић

* * *

        Нема, нема...

Нема ока, твога ока,
   Жарком сунцу са истока
      Па све паду до запада:
   Нема ока, твога ока,
   Од запада до истока.

   Нема стаса, твога стаса,
   Што је дике, што ли краса
      Скрај на он'крај б'јелу св'јету;
   Нема стаса, стаса твога,
   Вилен-стаса убавнога. —

   Нема душе, душе миле,
   Гдје се стичу рајске виле,
      Ни на земљи, нит у небу:
   Нема твоје душе миле
   У анђела ни у виле. —

   Нема ока, нема стаса,
   Нема твоје душе краса;
      Нема нигдје, нигдје нема:
   Ока, стаса, душе твоје,
   Што зан'јеше срце моје.

Извори

Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 18.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.