Немарном човеку

Немарном човеку Писац: Никола Боројевић

Нека гаче или пева
Врана, славуј или шева,
Нека куди или хвали
Дух велики или мали,
Што је боље, што је горе,
Хлебац свој ил’ туђе коре,
Зелен гај од мало рали
Ил’ да стадо сунце пали,
Без пландишта гладно, жедно —
Њему је свеједно.

Било касно, било рано,
Горко, слатко или слано,
Црно, плаво или бело,
Окрпано или цело,
Много, више или мање,
Све да курјак тера јање
Од кога му драго стада,
Да од муке на нос пада,
На хиљаде или једно —
Њему је свеједно.

Отац, мати, род и племе,
Кукољ или чисто семе,
Љубве, пријатељства сласти,
Худе или нежне страсти,
Људски понос, лепо својство,
Женска дражест и достојнство,
Участије општег блага,
Мада оде све бестрага
Што је богзна како вредно —
Њему је свеједно.

1844.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 215-216

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Боројевић, умро 1872, пре 152 године.