Неименована песма Алексе Шантића 7
Играло се море, а сад мирно спава;
Благ, мирисан вјетрић на поља му плава
Слеће препун тајне;
Као златна круна - над њим златна луна;
А звјездице сјајне
На путима светим треперећ застају,
Па му тако мило над валима сјају.
И љубе га својим пољупцима драгим,
И милују благо са жељама благим;
И сву милост лију,
У дубине тајне, гдјено шкољке сјајне
Драги бисер крију,
И над плавим краљем, уз пјесмицу тију,
С анђелима златним златан вијенац вију.