Неименована песма Алексе Шантића 41
Сахранићу љубав. У покоју светом
Покрићу је душом и увелим цв'јетом,
А тичица рој
Позваћу из луга, да над њоме слије
Опроштајни пој,
И сунце ћу молит', да вјечито грије
На могилу мирну што ми љубав крије.
Ој, путниче, ако у прољеће сјајно
Нанесу те пути на то мјесто трајно:
О, не гази цв'јет,
Што ће туде мирит'. Љубави умрле
То је санак свет,
У коме се благо њене дражи грле
И мила чистота њене душе врле...