Неименована песма Алексе Шантића 37
И доћи ће тренут... хориће се гласи,
Вијенац ће обвит' твоје меке власи,
Зашуштаће свила...
Под танким дуваком одвешће те свати
Од мајчиног крила...
Пред светим олтаром ти ћеш мирно стати
И њему ћеш вјечно твоју руку дати...
Ако у том часу твоје среће мирне
Један тајни уздах са трепетом дирне
Твоје лице благо,
Не гони га с клетвом, нек' му није жао,
Већ знај, чедо драго,
Анђ'о мога мира да је тада пао
И уздахом задњим благослов ти дао...