Неименована песма Алексе Шантића 36
Мила слико њена, успомено драга,
Ја те вјечно гледам... Та два ока блага
Два су сунца моја!
Гле, на милом њедру приљубљена стоји
Она ружа моја...
Под гроцем б'јелим бисерје се роји, -
Као тајне сузе успомена моји'...
Ој, ви очи миле, ој, њедра, ој власи,
К вама у даљину отимљу се гласи
Са уздаха мог...
Још су ваше дражи санцима ми свијем
Непорушен Бог!
На жртвеник њима, ево, в'јенац вијем,
Заостале сузе на цв'јетиће лијем...