Неименована песма Алексе Шантића 10
Моја тицо мала, шта те мени гони?
Што ти мила пјесма тихим болом звони?
Зар је и твој над
Расуло вријеме и дубоке магле
И јесењи хлад?
Зар и у твом срцу топли жар је свео,
А с чедном се тугом љути очај сплео?
Ој сироче мало, не тужи ми тако!
Кроз дубоке магле вини ми се лако
И уздигни лет!
Твој бол, твоја туга преминуће ти'о
Кад се роди цвијет.
Али моју радост нико вратит неће -
Ни прољеће младо, ни пјесма, ни цвијеће...