* * *
Невољни муж
Стекох мужа као спужа,
Невољо моја, дангубо моја, еј јади мој'![1]
Кад јунаци воду газе,
Сваком вода до кољена,
Мом' малиши до рамена, 5
Тужно срце гледајући!
Кад јунаци плот прескачу,
Сваки јунак плот прескочи,
Мој се мали у плот свали,
Тужно срце гледајући! 10
Спремих њега на водицу,
Вода га је занијела,
Крају га је изнијела,
Тужно срце гледајући!
Узех њега у наручје, 15
Метнух њега по крај ватре,
Он сетресе и поплаче,
Тужно срце гледајући!
Дође кока укљуну га,
Дигох њега на полицу, 20
Дође маца огребе га;
Ја га сакрих у појату,
Дође куца, увједе га,
Тужно срце гледајући!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ Припјев уза сваку врсту.
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 284-285.
