Небо моје...
Небо моје... Писац: Ђура Јакшић |
песма је написана 1860. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Небо моје...
Небо моје, сунце моје,
Загрли ме, пољуби ме!
Жељан сам ти пуста раја:
Загрљаја, уздисаја;
Загрли ме, рају мој!
Туде беле руке склопи,
Тако! Чекај! Љуби! Љуби,
Док се терет не изгуби,
А срце се не растопи —
Не изгори живот мој!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|