На те мислим...
Нема, душо, часа кад не мислим на те,
У памети мојој ти си сваки трен;
Осјећаји жарки заносом ме прате
Непрекидном жељом, к'о живота сјен.
Куд год се окренем, дивна слика твоја
На мах ми изађе, мотрим њезин крас.
Аој! слико мила, пуста жељо моја,
Ти једина срећа и мог жића спас!
На те мислим, душо, на те мислим, злато,
У мом срцу б'једном ниче жељâ рој;
Ал' су жеље празне, кад им није дато,
Да те вјечно грлим и да будем твој.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, Бар (1897), „Зета“, број 10., стр. 426, Цетиње, 1897.