На сусрет Зори

На сусрет Зори  (1870)  Писац: Ристо Милић

Доста је Србство чамило б’једно,
Од кад га покри Косовска ноћ:
Доста је тужно подни’ло мука,
Од кад га свлада туђинска моћ.

Доста је крви невољно лило,
Туђинца дворећ к’о црни роб;
Доста је дјеце за туђе сврхе
У тамни до сад спратило гроб.

Али већ зора слободе свиће,
На запад блиста њен сјајни зрак;
Исток се теке почиње рујнит’
И с њега скоро проћи ће мрак.

Диж’мо се, браћо, на сусрет зори!
Мачеве паши старац и млад!
Хитајмо сложни — Душан нас зове! —
Заставу дићи на Призрен град!

Пропалу нашу негдашњу славу
Пробудит’ хоће оружја звек:
Ко гођ је Србин, нек у бој хита,
Тамо нас зове садашњи вјек!

Извор

Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 13.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Милић, умро 1910, пре 114 година.