На стени
| На стени Писац: Војислав Илић |
Зевсова пламена стрела на стену удари доле,
И стена на двоје пуче. Брујећи у току своме,
Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле.
И бурни његов ле̂т
Са горском студеном струјом у цветне потече равни
У туђ, у далек свет.
У ра̂но пролеће тако сурови горштак се вере,
Слушајућ’ срдите ва̂ле, што храшће столетно ломе;
И смело над понор нагнут мајкину душицу бере,
И пева суморну песму о тужном растанку своме —
И чудни његов глас
У мени душу стреса, к’о лахор што стреса крилом
Зелени вити клас...
Београд.
Извор уреди
1885. Стражилово. Лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва, стр. 331-332.
|