На растанку
На растанку
| На растанку Писац: Војислав Илић |
Погледај, душо, мирисно цвеће,
Како се љупким осмехом смије;
Гле, како лака пчелица слеће,
Да слатки мирис са њега пије -
А твоја жеља куда те креће,
Ни цвеће тамо мирисно није!
Ах, стегни жеље срдашца свога,
Остани, душо, код дома твога.
На благом крилу тишине иаше
Љубазна скромност љубављу жуди,
А тамо странци и љубав даше
За грешне страсти ледених груди;
Та где се чисте помисли плаше,
Зар има среће код оних људи?
Ах, стегни жеље срдашца свога,
Остани, душо, код дома твога!
Не пружај чисте уснице твоје,
Јер смртним пићем заблуда поји —
Бог ће да лице одврати своје
Од срца, што га пакао своји;
И тешко сваком на месту, које
Заблуда само у небо броји!
Ах, стегни жеље срдашца свога,
Па звездом сијај код дома твога.
фебруар, 1882 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 129.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|