На мегдану добио дјевојку



На мегдану добио дјевојку

0001 Књигу пише Бишћевић Алиле,
0002 Па је шаље к Сењу бијеломе
0003 А на руке Сењанин Ивана:
0004 „Побратиме, Сењанин Иване!
0005 Чуо јесам, а видио нисам,
0006 Да си јунак, да те бољег нема,
0007 И да имаш танахну кошуљу,
0008 У којој те мајка породила,
0009 Па да у њој погинут не мореш.
0010 Ево мени царски ферман дође,
0011 Да ја идем на војску цареву,
0012 Пошаљи ми ту танку кошуљу!
0013 Ако Бог да и срећа од Бога,
0014 Да се здраво повратим из војске,
0015 Вратит ћу ти танену кошуљу,
0016 Уз кошуљу стотину цекина.”
0017 Када књига Иви допанула,
0018 Књигу штије, другу отписује,
0019 Па је шаље у Габелу равну
0020 А на руке Бишћевић Алила:
0021 „Чуо јесам, а видио нисам.
0022 Да си и ти јунак над јунацим’
0023 Па да си се скоро оженио,
0024 И да ти је пристала кадуна.
0025 Пошаљи ми гиздаву кадуну,
0026 Ја ћу теби танахну кошуљу.”
0027 Кад Алилу б’јела књига дође,
0028 Књигу штије, другу брже пише,
0029 Па ју шаље к Сењу бијеломе
0030 А на руке Сењанин Ивана:
0031 „Кад си јунак и таква делија,
0032 Изађи ми на мејдан јуначки
0033 Изађи ми под Габелу равну,
0034 Гдје гледају Турци и Метковци.
0035 Собом води секу Анђелију,
0036 Ја ћу моју Ајкуну сестрицу.
0037 Ако, побро, ти погубиш мене,
0038 Носи Ајку и русу ми главу!
0039 Ако, побро, ја погубим тебе,
0040 Ја ћу твоју и сестру ти Анђу.”
0041 Кад Ивану б’јела књига дође,
0042 Књигу штије, па се на њу смије.
0043 Гледала га сека Анђелија,
0044 Па је брата свога упитала:
0045 „Откле књига, брате, добро моје,
0046 Врло ти је весело кићена.”
0047 Иван секи лажно одговара:
0048 „Ова књига од Неретве мутне,
0049 Од јунака Раић-харамбаше:
0050 Да му иде св’јетли Илин-данак.
0051 Метковић је гн’јездо соколово
0052 И у њему сајам Илин-данак,
0053 Да ћемо се ондје побратити.
0054 Хоћеш поћи са мном, секо драга?”
0055 Ивану је сека бесједила:
0056 „Хоћу, брате, мило добро моје!”
0057 Одјездише на Неретву мутну,
0058 Дојездише више Метковића,
0059 Метковићу Иве не свраћа се,
0060 Него врну под Габелу равну.
0061 Насред поља попе б’јели чадор,
0062 Испод њега Иве књигу пише,
0063 Па је шаље Бишћевић Алилу:
0064 „Побратиме, Бишћевић Алиле!
0065 Ходи, побро, да се дарујемо
0066 Бритком сабљом и десницом руком,
0067 Како коме Бог и срећа даде!
0068 Води собом Ајкуну сестрицу,
0069 Ево са мном Анђа под Габелом.”
0070 Турчину се ино не могаше,
0071 Већ оседла вранца дебелога,
0072 Па се баца вранцу на рамена;
0073 Собом води Ајкуну дјевојку
0074 И одлети Иви под Габелу.
0075 Кад дјевојка другу угледала,
0076 Дјевојке се мило изгрлише,
0077 Изгрлише, па се пољубише.
0078 Посједале на траву зелену,
0079 Па гледају, што јунаци раде.
0080 Мејданџије коње разиграше,
0081 Па се бритким сабљам’ ударише.
0082 Из Турчина ватра посипаше,
0083 Јер му оклоп обука бијаше,
0084 На невјерну, испод одијела.
0085 А из Иве крвца поливаше,
0086 Али му је срећа прискочила:
0087 Добри га је коњиц наносио
0088 На десницу руку Турчинову:
0089 Махну сабљом Сењанин Иване,
0090 Махну сабљом и десницом руком,
0091 При лакту му руку присјекао:
0092 Паде рука на зелену траву.
0093 Тад побјеже Бишћевић Алиле
0094 И полети ка Габели б’јелој.
0095 Ал се за њим Иво отиснуо,
0096 На трку га јунак достигао;
0097 Гдје га стиже, ту му главу диже.
0098 С Турчина је од’јело скинуо
0099 И добра му коња ухватио.
0100 Однесе му крило и челенку
0101 И одведе Ајкуну дјевојку.



Извор уреди

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.