Алекса Шантић

Изронио месец.Овде, близу секе,
Осећа се мирис кадуље и смреке.

Прострло се море кô свилено платно,
И у ноћи спава провидно и златно.

Једна лађа споро површину реже,
Стари рибар тегли за крајеве мреже;

И на меком сјају, као срма чиста,
У широкој пређи лов обилни блиста.

С торњем, у пристранку, мало село ћути.
Тихо. Сврх стене се круг месеца жути.