Отворите главни мени
На бадње вече
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Milorad P. Sapcanin.jpg


НА БАДЊЕ ВЕЧЕ


На гробљу снези прострти широм,
А гроб твој застрт свечаним миром,
Заходна светлост престала сјати —
Ти тихо спаваш, о мила мати!
Бриге и боли покрити гробом,
Радост и жалост све лежи с тобом;
Овде се свише сви твоји пути
Свечаним миром пеп’о ти ћути.

Спавај ми, мајко, спавај ми ти’о!
И твој је живот трновит био,
Многа је суза и теби текла —
А зашто? Мајко, ниси ми рекла.
И мени крадом суза је пала,
Моја је душа боле ти знала,
Она је, мајко, дисала тобом
И онда и сад — над твојим гробом.

’Вамо у свету још сунце греје,
Ал’ мојој души престало све је,
Тамни јој часи ноћу и дању —
Ни један зрачак не пада на њу.
Срце још само тиња и гори —
Сухо је дрво у зелен-гори;
Лакше ми, лакше, кад могу стати
Код твога грбпка и рећи: мати!

Тешка је, тешка борба у свету —
Сломије стручак многоме цвету,
Изрије понор на равној стази,
Кад срећу љубиш, онда те згази.
И мене, мене шинула давно,
И сад ту стојим, дете кукавно,
Бежећ’ од људских стрела убојни’
И зовем сенке милих покојни’.




НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у Јавору 1884, бр. 2

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 41-42. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.