На Капитолу

На Капитолу Писац: Милан Ракић

Ко огромна сабласт Вечна Варош спава,
Док сипају на њу Сунца зраци врели
И док јулско подне тромо откуцава
На трошном звонику цркве Ara Coeli.

Све је тако мртво, и људи и ствари.
Све полегло под притиском неке силе:
Обелисци и стубови, царске виле,
Тужни кипариси и палаци стари,

И форуми пусти где народ не већа ...
Све клонуло, свако биће, свака зграда.
То над Вечним Градом као мора, пада
Тешка традиција безбројних столећа ...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Ракић, умро 1938, пре 86 година.