Наход (трагедија у пет чинова)/11
II
ВУКАШИН, АЛТОМАН
ВУКАШИН (Пошто престану фанфаре и утишају се клици, улази са Алтоманом, настављајући разговор који су напољу водили.): Могло би и тако бити, војводо, али ми не смемо понети анатеме.
АЛТОМАН: Веруј, мени је дража анатема из Византије, но љубав која би се на нас отуда излила.
ВУКАШИН: Држава је пространа, захватила је и грчке крајеве; Епир, Етолију, Акарнанију; па онда, грчка господа у Серу, Крстопољу и Аргирокастру, коју Господар подржава. Како би се на тим странама примила анатема Патријаршије?
АЛТОМАН: Анатема би пала само на цркву.
ВУКАШИН: Не, боме, но и на државу, на народ цео и на престо сам, и то је оно што ми бриге задаје.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|