Надо, не умри!
Писац: Никола Ђорић


Ох, не умри, преварена надо,
Не остављај ове слабе груди,
Разбиће их злобљиваца ћуди,
Увенуће тад и срце младо.

Срце би се поиграло радо,
Летело би као лепир свуди,
Оно не зна за страх од злих људи,
Јер од злобе сачуват’ га знадо’.

Тврде вере на те се ослања,
Све, што има, теби сад поклања,
Све, што жели, то од тебе чека.

Ти једина још си му остала,
Као звезда вазда си му сјала,
Недомашна за руку човека.

Извор

уреди

1885. Стражилово. Лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва, бр. 8, стр. 238.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Ђорић, умро 1913, пре 111 година.