НИЈЕ САМО...

НИЈЕ САМО...
Писац: Мита Поповић

* * *

     НИЈЕ САМО...

Није само онда страшно
     Море, кад га бура шине,
Када риком гаси звезде
     Са рајевске са висине.

И онда је страшно море
     Кад заузда своје вале,
А о стене камените
     Прикује си бесне хале.

Када му по плећи гојни
     И шајчица мирно плови,
А рибарче у чунчићу
     Поуздано рибе лови.

Ал' ако га и не шиба
     Силна бура ил' холуја,
Пуна су му за то недра
     Јакрепа и љутих гуја.

Па немој ми замерити,
     Поносита српска ћери!
Ако и на моји усти
     Какав осмеј затрепери.

Та ти не знаш, да и онда
     Када ми се лице смије,
Да ми крвцу понајжешћа
     Присојкиња змија пије!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.