* * *
Мујо кује коња по мјесецу
Мујо кује коња по мјесецу,
Мујо кује, а мајка га куне:
— Сине Мујо, жив не био мајци,
не кују се коњи по мјесецу,
већ по дану и по жарком сунцу. 5
— Не куни ме, моја мила мајко,
јер кад мени на ум пане драга,
ја не гледам сунца, нит’ мјесеца,
ни мој доро мрака нит’ облака,
већ под пенџер путујемо драгој!10
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 71.
