Мујо гледа Ајкуну дјевојку
Мујо гледа Ајкуну дјевојку,
Мујо гледа, ал' му мајка не да.
Мајка хоће Златију дјевојку,
мајка хоће, али Мујо неће.
Купи мајка киту и сватове, 5
купи мајка, Мује и не пита:
сват' одоше, свати доведоше.
Неће Мујо Злати у ђердеке,
стаде Мују преклињати мајка:
"Хајде, Мујо, живота ти твога, 10
харамит ћу материно млијеко!"
Оде Мујо Злати у ђердеке.
Кад он дође Злати у одаје,
он говори Златији дјевојки:
"О Бога ти, гиздава дјевојко, 15
скин' дер дувак са бијела лица,
да ја видим твоје б'јело лице,
је л' ти лице ко у моје Ајке!"
Скиде дувак Златија дјевојка,
сину лице баш ко јарко сунце. 20
Проговара Мујо, момче младо:
"О Бога ти, гиздава дјевојко,
и виша си и љепша од Ајке,
али ниси моме срцу драга,
као што је Ајкуна дјевојка! 25
Већ, Бога ти, гиздава дјевојко,
немој рано отварати врата,
нек се моја браћа навеселе,
и сестрице кола наиграју!"
Па дохвати седефли тамбуру, 30
ситно куца, јасно попијева:
"Сада мисли моја мила Ајка,
да ја сада б'јело лице љубим.
Не љубим га, живота ми мога,
нит' ћу, Ајко, за живота свога! 35
Не љубим га, ти ми жива била,
и тако ми ти суђена била,
у џеннету, на ономе свијету!
Опет мисли моја мила Ајка,
да ја сада црне очи мутим. 40
Не мутим их, живота ми мога,
нит' ћу, Ајко, за живота свога!
Нећу, Ајко, ти ми жива била,
и тако ми ти суђена била,
у џеннету, на ономе свијету! 45
Опет мисли моја мила Ајка,
да ја сада русе косе мрсим.
Не мрсим их, живота ми мога,
нит' ћу, Ајко, за живота свога!
Нећу, Ајко, ти ми жива била, 50
и тако ми ти суђена била,
у џеннету, на ономе свијету!"
Па се маши ножа иза паса,
па удари себе у срдашце,
како се је лахко ударио, 55
на ножу је срце извадио!
Поранила Мујагина мајка,
поранила ђердеку на врата,
на велико чудо ударила,
до кољена у крв угазила! 60
Па говори Златији дјевојки:
"Ој Бога ти, Златија дјевојко,
што си мени уморила Мују?"
Проговара Златија дјевојка:
"Ој Бога ми, Мујагина мајко, 65
нисам теби уморила Мују,
тако бива свакој старој мајци,
што раставља мило од драгога!"
Лијепо Мују опремила мајка.
Не носе га куд се мејти носе, 70
већ га носе шефтели сокаком,
испред двора Афкуне дјевојке.
Подранила Ајкуна дјевојка,
она сјела крај џамли пенџера,
преко крила ђерђеф раширила, 75
она везе пребијело платно,
па дозива своју стару мајку:
"Ој Бога ти, моја мила мајко,
ђул мирише - Мујагина душа!
Већ, Бога ти, моја мила мајко, 80
стери мени мекахне душеке,
ја ти нећу дуго боловати!"
То изусти и душицу пусти.
Кад повика Ајкунина мајка:
"Причекајте хоџе и хаџије, 85
причекајте мејта још једнога!"
Причекаше хоџе и хаџије.
Упоредо њих су укопали,
кроз мезар им руке протурише,
и у руке црвене јабуке, 90
кад се прену, нек се поиграју.
Више главе Мује челебије,
поникла је винова лозица,
виш' Ајкуне румена ружица:
све се лоза око руже вија, 95
кô Мујине руке око Ајке.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
