Мујо Хрњица избавља Свог побра Арнаут Османа (Мостар)
0001 Чету купе до два побратима,
0002 Малу чету шездесет другова.
0003 Када побре чету покупише,
0004 Отискоше у Кунару клету,
0005 У Кунару на равну пољану,
0006 По пољани пали по конацим’
0007 Па су туден ноћу преноћили.
0008 Подранио буљук-баша Мујо,
0009 Па он буди по пољани друштво;
0010 Како којег пробуђује друга
0011 Готовом га чашом заљеваше.
0012 Реда дође Арнаут Османа,
0013 Пива не ће Арнаут Османе,
0014 Већ он вели буљук-баши Мују:
0015 »Побро драги, буљук-баша Мујо,
0016 Куд хоћемо, заједно не ћемо,
0017 Дедер нама ти под’јели друштво
0018 У Кунари, на равној пољани«.
0019 А вели му буљук-баша Мујо:
0020 »Побро драги, Арнаут Османе,
0021 Ја сам чуо од старих четника,
0022 Није среће дијелити друштво.«-
0023 »Побро драги, буљук-баша Мујо,
0024 Гдје је срећа, ту је и несрећа.
0025 Кад сајдемо к Задру широкоме,
0026 Ко изведе роба, ко робињу?
0027 Изведе је Арнаут Османе.
0028 Кад сајдемо на нашу Удбину,
0029 Сваки вели: »Мубарећи Мујо!«
0030 Од Османа ни говора нема.
0031 Кад сајдемо у села Котара,
0032 Ко изнесе из Котара главу?
0033 Изнесе је Арнаут Османе.
0034 Кад будему на нашу Удбину,
0035 Свак ти вели: »Мубарећи Мујо!
0036 Од Османа ни спомена нема.
0037 Већ мој побро, буљук-баша Мујо,
0038 Куд хоћемо, заједно не ћемо,
0039 Дедер нама ти растави друштво.«
0040 Кад му Мујо разабрао р’јечи,
0041 Па он викну свог брата Халила:
0042 »Дедер, брате, ти растави друштво,
0043 Подај побру Орлан бајрактара,
0044 Таког бајра на Удбини нема;
0045 И подај му Диздаревић Меха,
0046 Кога Меха на Удбини нема;
0047 И подај му до два Мусагића,
0048 Оба брата од једне матере,
0049 А ати им од једне кобиле,
0050 Таког бахта у два брата нема;
0051 Све остало по пола под’јели.«-
0052 У млађега поговора нема,
0053 Д’јели друштво нејачак Халиле:
0054 Даде побра Орлан бајрактара,
0055 Таког бајра на Удбини нема;
0056 И даде му Диздаревић Меха,
0057 Кога Меха на Удбини нема;
0058 И дода му до два Мусагића,
0059 Оба брата од једне матере,
0060 А ати им од једне кобиле,
0061 Таква бахта у два брата нема;
0062 Све остало по пола под’јели.-
0063 Осман оде Задру широкоме,
0064 Мујо оде у село Котара.
0065 Вазд’ у Муја добра срећа бјеше,
0066 Кад је био грозну винограду,
0067 Он угледа до троје кочије,
0068 Па до њиха догонио ђога.
0069 Првијем је капак отворио,
0070 Ал у њима Брехуљина мајка:
0071 А кад другим капак отворио,
0072 Али туден Брехуљина љуба;
0073 Па је трећим капак отворио,
0074 Али туден Брехуљина сека.
0075 Све троје је заврн’о кочије,
0076 Па их гони у Кунару клету,
0077 У Кунару на росну пољану,
0078 Па он вели свом брату Халилу:
0079 »Остала ми дуга граналија
0080 Код онога грозна винограда,
0081 Ја кад дође Брехуља Шимуне,
0082 Шта ће рећи Брехуља Шимуне:
0083 »»Вид’ ђидије, буљук-баше Муја,
0084 Гдје у страху пушку оставио!««
0085 А ја идем к оном винограду,
0086 Да ја нађем пушку налиманку.«
0087 Па он нађе пушку налиманку.
0088 Нешто му се даде погледати,
0089 А угледа Шимунову кулу,
0090 Па је себи Мујо говорио:
0091 »Ја кад дође Брехуља Шимуне,
0092 Шта ће рећи Брехуља Шимуне:
0093 »»Вид’ ђидије буљук-баше Муја,
0094 Лако му је било отјерати,
0095 Отјерати до три женске главе,
0096 Што ми није кулу поробио,
0097 Поробио па је запалио!««
0098 Па отишће буљук-баша Мујо,
0099 Па отишће Шимуновој кули.
0100 У кулу је натјерао ђогина,
0101 Па он оде кули уз мостове
0102 И улази у прву одају,
0103 Та је пуна крсташа талира;
0104 Па у другу улази одају,
0105 Та је пуна мљетачких цекина;
0106 Па у трећу улази одају,
0107 А готова тола курисана,
0108 Па он паде за готову толу.
0109 Стаде звека чавли на авлији,
0110 А изби му Брехуља Шимуне,
0111 Па потеже са галеше торбу
0112 И истресе до три русе главе,
0113 Па се плесну Брехуља Шимуне:
0114 »Куку мени до Бога милога!
0115 Вид’ ђидије буљук-баше Муја,
0116 Лако му је било отјерати,
0117 Отјерати до три женске главе,
0118 Што ми није кулу поробио,
0119 Поробио па је запалио!«
0120 А истјера коња из авлије
0121 И отјера низ поље зелено.
0122 Све то Мујо и види и слуша,
0123 Па он сађе до ђогата свога,
0124 Па укиде хегбе са ђогата.
0125 Па он насу сићаних цекина,
0126 На тавану ватру наложио,
0127 Па он сађе до ђогата свога,
0128 На њега је хегбе навалио,
0129 Изведе га на мермер авлију,
0130 Па познаје до три русе главе,
0131 Познаје их, познат их не може,
0132 Па их носи шадрван водици,
0133 И он позна до три русе главе:
0134 Једно глава Диздаревић Меха,
0135 Двије главе до два Мусагића,
0136 Оба брата од једне матере.
0137 Он укиде са ђогата торбу,
0138 Па он метну до три русе главе,
0139 Те узјаха дебела ђогата,
0140 Отишће га низ поље зелено,
0141 А кула се танка пригодила,
0142 Па му брзо ватру прихватила.
0143 Стадоше му бити думанови,
0144 А за њима мави пламенови,
0145 А пукоше два топа на кули.
0146 Оде јека низ поље зелено,
0147 Очуо их Брехуља Шимуне,
0148 Па под собом окреће малина,
0149 Па се плесну Брехуља Шимуне:
0150 »Куку мене до бога милога,
0151 Нут’ ђидије буљук-баше Муја,
0152 Гдје ја њега оставих у кули!«
0153 Сретоше се на пољу зеленом,
0154 Покрај оног зеленога луга.
0155 Гдје се среше, ту се ударише,
0156 Потегоше бритке аџемовке,
0157 Све ћордама ћорде пребијаху,
0158 Па балчаке у траву бацише,
0159 Јер никаква сијећи не може.
0160 Потегоше гвоздене наџаке,
0161 Све наџацим’ дршке изломише,
0162 Бацише их у зелену траву.
0163 Сјахаше се с дебелијех коња,
0164 Подбише се у плећа јуначка,
0165 Ношаху се љетни дан до подне.
0166 Запјенио Брехуља Шимуне,
0167 Запјенио бијелом пјеницом;
0168 Запјенио буљук-баша Мујо,
0169 Запјенио б’јелом и крвавом,
0170 Па га виче Брехуља Шимуне:
0171 »Чујеш ли ме буљук-баша Мујо,
0172 Дедер стани, па погледај Мујо,
0173 Како ј’ стало на небу сунашце,
0174 Како ј’ стало па се загледало,
0175 Гдје с’ носају два харна јунака.«
0176 За то Мујо хаје и не хаје,
0177 Веће Мујо из грла завика:
0178 »Зелен луже, мој вијерни друже,
0179 Нигда ми се осамио н’јеси
0180 Ја л’ брез вука, ја ли брез хајдука,
0181 Ја л’ брез брата, гојеног Халила!«
0182 Под Шимуном ноге задрхтале,
0183 Повали га буљук-баша Мујо,
0184 Па је нашо комадић од ћорде,
0185 С тим му Мујо одрезао главу
0186 И њу баци у зобницу торбу.
0187 Па узјаха широка ђогина,
0188 Отишће га на Кунару клету,
0189 На Кунару на росну пољану.
0190 На пољани одјаха ђогата,
0191 Па он сио на студену ст’јену,
0192 На десну се поднимио руку.
0193 Њега пита нејачак Халиле:
0194 »Што си ми се замислио Мујо?-
0195 »Лез’ Халиле, штене материно,
0196 Све ја шутим, а наџаке ћутим,
0197 Све наџаке Брехуље Шимуна.
0198 Дедер скини са ђогата торбу,
0199 Па познаји, чије су то главе.«
0200 Халил скиде са ђогата торбу,
0201 И истресе он четири главе:
0202 Једно глава Диздаревић Меха,
0203 А дв’је главе до два Мусагића,
0204 Оба брата од једне матере,
0205 А четврто Брехуље Шимуна;
0206 Па му вели буљук-баша Мујо:
0207 »Дедер носи Шимунову главу,
0208 Дедер носи Шимуновој мајци,
0209 Нек познаје, чија је то глава.«
0210 У млађега поговора нема,
0211 Носи главу Брехуљиној мајци,
0212 Кад је мајка главу угледала,
0213 Она цвили као љута гуја:
0214 »Ој Шимуне, жалосна ти мајка,
0215 Сад ја знадох, да сам осужњила!
0216 Ти си мени вазда говорио:
0217 »»Да ми Бог да и срећа од Бога,
0218 Да се тучем с буљук-башом Мујом,
0219 Да ја с Мујом мејдан подијелим!««
0220 А вазда ти говорила мајка:
0221 Прођ’ се Муја, ујела га гуја,
0222 Вазда Мујо о пр’јевари ради,
0223 Превариће, осјећ’ ће ти главу.«
0224 А говори буљук-баша Мујо,
0225 Па он вели свом брату Халилу:
0226 »Чуј Халиле, мој брате једини,
0227 Ето теби до троје кочије,
0228 Чекај мене три бијела дана,
0229 И четврти данак до по дана,
0230 Не буде л’ ме четврти до подне,
0231 Гон’ кочије право на Удбину.
0232 А ја идем потражити побра,
0233 Свога побра Арнаут Османа;
0234 Ја ли наћи побратима свога
0235 Ја л’ таваницу плећим’ населити.«
0236 То му рече, па узјаха Мујо,
0237 И отишће низ Кунару клету,
0238 А Кунару здраво прелазио,
0239 И Мосуру здраво преходио,
0240 И Тихоњу, највишу планину,
0241 Па ето га Јадиковцу кланцу,
0242 Гдјено често јадикују мајке.
0243 А нешто му у камењу јечи-
0244 Када Мујо дотјера ђогата,
0245 Али туден Орлан бајрактаре,
0246 Врло грдних допануо рана.
0247 Њега Мујо са ђогата виче:
0248 »Побратиме, Орлан бајрактаре,
0249 Јеси ли се плахо изранио?
0250 Хајирли ти твоје ране биле!«
0251 А Орлан га из камења виче:
0252 »Побратиме, буљук-баша Мујо,
0253 Хајирли су, јер на теби н’јесу!
0254 Кад сајдосмо к Задру широкоме
0255 Копилета, задарскога бана,
0256 Родила му бјелица пшеница,
0257 Па је, бане, сабро жетелице,
0258 Да му жењу бјелицу пшењицу:
0259 Сто момака, двјеста дјевојака,
0260 Свео Анђу, своју јединицу,
0261 Снио чадор од бијеле свиле,
0262 Наврх њега од злата јабука,
0263 Да с’ гледају младе жетелице.
0264 Осман оде цури под чадоре,
0265 Па он љуби младу Маџарицу.
0266 Ја га виках из грла јуначког,
0267 Ја га викнух и два и три пута:
0268 »»Н’јесмо пошли љубит Маџарица!««
0269 За то Осман хаје и не хаје,
0270 Ја потегох из сагрије ћорду,
0271 А чадору тенефе одсјекох,
0272 Извуче се Арнаут Османе.
0273 Задарска нас потпазила стража,
0274 Па завика Арнаут Османе:
0275 »»Браћо моја, млади Удбињани,
0276 Чија ј’ реда прва ударати?««
0277 Ја га вичем из грла јуначког:
0278 »»Ко ’но љуби Маџарице младе,
0279 Онога је миња ударати.««
0280 Па удари Арнаут Османе;
0281 Остависмо туден десет друга.
0282 А на други кланац ударили,
0283 И туде су краљски плаћеници.
0284 Опет виче Арнаут Османе:
0285 »»Браћо моја, млади Удбињани,
0286 Чија ј’ миња сада ударати?««
0287 Ја га вичем из грла јуначког:
0288 »»Ко ’но љуби Маџарице младе,
0289 Онога је првог ударати.««
0290 И туден је побро ударио,
0291 Остависмо и ту десет друга.
0292 Па на трећи кланац ударисмо,
0293 На том кланцу Брехуља Шимуне;
0294 Опет виче Арнаут Османе:
0295 »Браћо моја, млади Удбињани
0296 Ко ће сада први ударати?««
0297 Ја га вичем из грла јуначког:
0298 »»Ко ’но љуби Маџарице младе,
0299 Онога је миња ударати!««
0300 И туден је побро ударио.
0301 Ту сам био, а очим’ видио,
0302 Гдје погуби Брехуља Шимуне,
0303 Гдје погуби Диздаревић Меха,
0304 И погуби до два Мусагића,
0305 Све три им је ујагмио главе,
0306 А Османа Задру отјераше,
0307 Отјераше дрвљем и камењем,
0308 Ништа њему урадит не могу.
0309 А ја побро плахих падох рана,
0310 Седам ме је пушак’ ударило,
0311 Од грлашца до малих пушака,
0312 Свака рана смрти одговара.«
0313 Те му ране Мујо устезаше,
0314 Узјаха га на свога ђогина,
0315 Па му Мујо ’вако говорио:
0316 »Пушћи ђогу дизгин по јабуци,
0317 Сам ће тебе донијети ђого
0318 У Кунару, на росну пољану;
0319 А ја одох потражити побра,
0320 Свога побра Арнаут Османа;
0321 Ја ли ћу ја побра избавити
0322 Ја л’ тавницу плећим’ населити.«
0323 Мујо оде низ поље зелено,
0324 Салазио Задру каменоме,
0325 Па налази задарског кравара,
0326 Питао га за свог побратима,
0327 А кравар му по истини каже:
0328 »Ев’ Османа жива су стјерали,
0329 Стјерали га Задру широкоме,
0330 Стјерали га у градску капију,
0331 Нико њему у руке не смије.
0332 Вен се данас Задар искупио,
0333 Искупио задарскоме граду,
0334 В’јеће вију, шта ће од Османа;
0335 Ко ћ’ Осману савезати руке,
0336 Дају њему благо небројено.«
0337 Док је Мујо разумио р’јечи,
0338 Па пос’јече задарског кравара,
0339 Своје свлачи, његове облачи
0340 И узима његову батину,
0341 Па отјера задарска говеда,
0342 Гони њиха задарској капији.
0343 Ту се Задар листом искупио,
0344 В’јеће вију, шта ће од Османа,
0345 Тко ћ’ Осману савезати руке.
0346 Чобан бану полетио руци:
0347 »Дај ми, бане, изун и тестира,
0348 Да ти свежем Арнаут Османа.«
0349 А вели му млад задарски бане:
0350 »Хајд отален, задарски чобане,
0351 Кад би тебе он жива изјео,
0352 Камо л’ би му савезао руке!«
0353 Опет њему полетио руци:
0354 »Дај ти мени изун и тестира,
0355 Па што мени Бог и срећа даде.«
0356 Бан му даде изун и бесједу.
0357 Оде чобан њему у авлију,
0358 Кад га спази Арнаут Османе,
0359 Па га подби Арнаут Османе,
0360 Пуцају му кости у плећима,
0361 А Мујо му турски проговара:
0362 »Давор, давор, Арнаут Османе,
0363 Ово ти је буљук-баша Мујо,
0364 И ја знадем, да с’ од мене јачи,
0365 Али немаш бахта Мујагина.
0366 Тако ћ’мо се носит до капије,
0367 Ондје стоје ати оседлати,
0368 Ондје ћ’мо се побро ми пустити,
0369 А готове ате појагмити
0370 Утећ’ ћемо низ поље зелено.«
0371 Па се хрву до градске капије,
0372 Истјераше пред градску капију,
0373 Пушташе се пред градском капијом,
0374 А готове ате појагмише,
0375 Утекоше низ поље зелено,
0376 А за њима сва задарска стража.
0377 До подне их очима гледаше,
0378 По подне их трагом гонијаше,
0379 Утекоше оба на Кунару,
0380 На Кунару на росну пољану,
0381 Здраво они сишли на Удбину.-
