Сабрал Ђура и дружину
Седамдесет и седмину.
Одведе и у Совију,
Распрати и по чаршију,
Где двојица, где тројица, 5
Бела Рада четворица.
Он отиде на берберу,
Да си бричи русе косе,
Русе косе до рамена,
Седе власи до појаса. 10
Туј га Турци упазише:
„Ђиди Ђуро, б’ш си убав.
Да те виде наше буле,
Нас би Ђуро замануле,
А тебе би заљубиле." 15
Ој убава мала момо!
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 41-42.